U našoj gnostičkoj školi mi pravimo jasnu razliku između ličnog razvoja ili rada na sebi, te duhovnog ili spiritualnog rada i rasta. "Rad na sebi" ili "lični razvoj" je neka vrsta terapeutskog rada u kojem osoba radi na rešavanju svojih životnih tema, rešavanju životnih problema, ostvarenju ciljeva, popravljanju odnosa sa drugima, generalnom unapređenju života i sl.

Duhovni razvoj se odnosi na sve veće razumevanje dubljeg smisla života i posebno na postignuće i produbljenje ličnog kontakta sa onim što je za nas krajnje ili apsolutno u našem životu, odnosno našem individualnom postojanju u celini.

​

Taj kontakt i unapređenje odnosa sa Krajnjim je stvaran, ali mnogi toga nisu svesni i duhovni rad im deluje kao nešto nerealno samo zbog toga što im je pažnja suviše okupirana svetovnim problemima i situacijama, i samim tim je njihova životna energija delom potisnuta i uspavana i onemogućava ih da sagledaju dublje aspekte života i postojanja. Sam duhovni razvoj, takođe, ne mora obavezno da vodi i unapređenju našeg svetovnog života, ali zato vodi većem osećaju unutrašnje ispunjenosti, mira i zadovoljstva. Konačni objekat našeg duhovnog razvoja jeste jedna vrsta sjedinjenja (npr. reč "joga" znači "sjedinjenje") sa konačnom Istinom o sebi i životu, što se u mističkim tradicijama obično opisuje kao neka vrsta jedinstva sa Bogom.



Prvi korak na tom Putu (sufi: tariqa) jeste "Otkriti Boga" tj. otkriti stvarnost ili realnost postojanja Konačnog ili Krajnjeg u životu, konačnog Smisla ili Istine. Naime, najveći broj ljudi je u stanju potpunog neznanja, nesvesnosti o stvarnosti postojanja Dharme ili Istine, konačne Stvarnosti. Za njih su teme poput religije, molitve ili meditacije samo "zabluda" neukih ili naivnih. Zato samo onda kada čovek, putnik na Stazi (sufi: salik), otkrije stvarnost postojanja Istine ili Boga može načiniti drugi korak, a to je "Ući u odnos sa Bogom", tj. kroz svoju meditacijsku i životnu praksu razvijati odnos sa tim Krajnjim čiju je realnost spoznao tj. otkrio.

​

Ukoliko istraje u tome, spontano će učiniti i treći korak, a koji zovemo "Zavoleti Boga". Ta prirodna devocija, čista božanska Ljubav (Agape), prirodno se budi u srcu putnika na trećem koraku i čini da osoba spontano poželi da darove koje je zadobila u svom duhovnom životu podeli i sa drugima – on ili ona tada postaje sveštenik ili sveštenica.

​

Na poslednjem, četvrtom koraku, ta zrela i upotpunjena Ljubav prema Istini vodi Putnika u potpunu predanost Bogu i poslednju inicijaciju ove Staze – inicijaciju u prirodnu meditaciju predanosti ili prepuštanja Božanskom.



Ova četiri koraka tvore kompletnu okosnicu duhovne Staze, i ove korake ćemo pronaći u svakoj autentičnoj religiji ili duhovnom učenju, bez obzira na vreme, mesto ili kulturu iz koje je potekla, zato što je ovo Staza večne istine ili, kako se kaže na sanskritu, Sanatana Dharma. Sve ostale prakse, posebne meditacijske tehnike, radionice ili sakramenti služe samo tome da pomognu Putniku da na adekvatan način kompletira svaki od ovih suštinskih, univerzalnih koraka zajedničkih svakom živom biću.



Dole mozete da vidite tabelu koja na odličan način sumira i daje uporedni pregled koraka duhovnog rasta iz nekoliko ezoteričnih tradicija (odozdo na gore), onako kako to razumemo i praktikujemo u našoj Školi:

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​



​



​