"Piju li žedni vodu iz čaše, oni će u njoj videti Boga. Ali oni, koji nemaju ljubavi za Boga, u njoj će videti samo svoje lice."
"Niko nije veliki ko se ne drži nečeg većeg".
"Što to znači saznati Božju jednotu? To znači, razoriti sebe u prisutnosti Jednoga. Želiš li sijati kao podnevno sunce, spali mrak samopostojanja. Rastopi se u Biću Onoga, ko je Svedržitelj. Čvrsto si se držao za "ja" i "mi", i to dvojstvo tvoja je duhovna propast."
"Piju li žedni vodu iz čaše, oni će u njoj videti Boga. Ali oni, koji nemaju ljubavi za Boga, u njoj će videti samo svoje lice."
Škola gnostičke svesnosti
Ecclesia Gnostica Pneumatica
Etički principi življenja
Kada bi znali kako da živimo – život bi nam bio mnogo lakši. Ne bi povređivali druge ljude, ne bi akumulirali osećaj griže savesti, drugi bi se bolje ophodili prema nama, i mi bi se osećali sretnije.
Sva moralna i etička načela prisutna u velikim svetskim religijama služe da nas dovedu bliže Istini, da svojim delima budemo više u skladu sa onim kako stvari stvarno jesu. Zato u sistemu Gnostičke meditacije pokušavamo da negativne i/ili nekontrolisane impulse svog uma ograničimo i stavimo pod kontrolu pridržavanjem određenih principa koji nam pomažu da živimo sretniji i ispunjeniji život.
To su:
1. Nepovređivanje drugih svesnih bića – nepovređivanje drugih ne samo fizički, nego i emocionalno i mentalno. Ljubaznost prema drugima.
2. Istinoljubivost – odustajanje od laganja, kako verbalno tako i svojim ponašanjem.
3. Odustajanje od krađe – uzimanje samo onog što nam je dato, kroz naš rad, ugovor i dogovor sa drugima.
4. Odgovornost u seksu – ograničavanje svog seksualnog izražavanja na takav način da zbog njega ne povredimo druge ljude. Vernost partneru kojem smo se obavezali, ili, ako nismo u vezi, odgovorno seksualno ponašanje.
5. Ograničavanje pohlepe – nevezivanje za imetak, racionalno raspolaganje imovinom, ograničavanje potrošačkog mentaliteta.
Pridržavanje ovih osnovnih principa plemenitog života, najbolje što možemo, otvoriće vrata za duboka duhovna iskustva u našoj meditaciji, pročistiće naš um i osećanja, i uneti mir u život.
"Bio ti hitar ili spor, na kraju ćeš naći ono što tražiš. Uvek se svim srcem predaj svom traganju. Makar bio pognut, makar hramao, ne odustani od potrage, već mili cestom u susret Njemu”.
“Oni koji poriču Boga nalik su čoveku koji se odriče svetlosti sunca i meseca, da bi zarinuo glavu u pesak i pitao: "Ako je duh Božji prisutan u prirodi, gde je onda njegova svetlost?"
Da bi video lepotu Boga oko sebe, on najpre mora podići glavu iz peska i pogledati oko sebe”.
Šta znači "biti gnostik"?
Biti gnostik, između ostalog, znači biti slobodan od robovanja sopstvenom umu i predrasudama. Gnostik posmatra svet otvorenih očiju, svoja životna iskustva prima otvorenih ruku, i sve ljude i događaje prihvata takvim kakvi jesu, bez odbacivanja ili pokušaja da ih menja i učini drugačijim nego što jesu. "Gnoza" nije puko znanje, već znanje srca. Gnoza nije "spoznanje glavom" nego "spoznanje srcem", i kao takvo podrazumeva unutrašnji, intimni doživljaj konačne stvarnosti, koji se može ali i ne mora biti u stanju izraziti svakodnevnim jezikom ili na bilo koji drugi vidljivi način.
Biti gnostik, stoga, nije obavezno i nešto vidljivo, na prvi pogled prepoznatljivo. Gnostik ne nosi na sebi nikakva određena obeležja, odoru ili bilo šta slično, jer svako obeležje podrazumeva identifikaciju i pripadnost određenom skupu verovanja, a gnostik je slobodan ili stremi slobodi od svih fiksiranih verovanja, poput oblaka na nebu za koji niti znamo odakle je došao, niti gde odlazi kada nestane. Zato nikada ne možemo znati da li je naš saputnik u gradskom prevozu gnostik, ili da li je prodavačica u našoj komšijskoj prodavnici gnostik. Gnostik može biti i lokalni profesor, inženjer, bibliotekar, ili obični radnik na ulici, ili vlasnik male komšijske piljare... Znanje srca nije određeno niti omeđeno socijalnim statusom ili obrazovanjem. Ono dolazi kroz iskrenu molitvu, meditaciju i primenu moralnih načela, a i prvo i drugo i treće su suštinski nezavisni od bilo kojih uspostavljenih, etabliranih religijskih sistema ili sistema verovanja. Gnostik, zato, može ali i ne mora pripadati tim spoljnjim formama religioznosti, te može ali i ne mora nositi bilo kakva vanjska religiozna obeležja. Gnostici su, zato, većinom "nevidljivi", fleksibilni poput vode, i uzimaju oblik posude u kojoj se u tom trenutku nalaze.
Gnostik je u prvom redu zainteresovan za Istinu, za ono kako stvari stvarno jesu, i ne zadržava se mnogo na vanjskoj pojavnosti stvari, već pre svega pokušava proniknuti u njihovu suštinu. Ali to pronicanje nije puko intelektualno pronicanje. To nije "pronicanje glavom", već "pronicanje srcem". Ono podrazumeva određeni stepen prepuštanja stvarnosti kakva jeste, koje se najbolje može opisati kao Agape ili "božanska ljubav". Zato je staza gnostika u prvom redu staza Ljubavi, staza Srca.
Za gnostika, svaka stvar koju vidi, sa kojom se susreće, ili koju oseća bilo kojim od svojih čula (uključujući um ili mentalnu percepciju kao "šesto čulo") jeste na izvestan način manifestacija Boga, Apsoluta, Krajnjeg. Zato su mržnja ili bes nekompatibilni sa gnostičkom stazom – jer kako gnostik može da mrzi bilo šta, kada sve što jeste dolazi od Boga?
Na izvestan način, već sama formulacija "biti gnostik" jeste pogrešna, jer biti nešto odmah pretpostavlja identifikaciju sa nečim, te time i određeno stanje bića, određene fiksirane mentalne pretpostavke, ideje, koncepte ili uverenja. Zato je na izvestan način nemoguće biti gnostik. Ali je moguće ići, kročiti gnostičkom stazom.