Inicijacija i transmisija Svetlosti

Duhovna spoznaja ili gnoza ne može se preneti, pokloniti niti adekvatno rečima iskomunicirati drugome tako da zameni to iskustvo samo po sebi. Ali ono što je moguće jeste imati kontakt, nefizički kontakt i odnos sa drugim svesnim bićem. Kada uđete u kontakt sa npr. drugim prosvetljenim bićem, ili duhovno pročišćenim pojedincem, taj kontakt vas već sam po sebi na određeni način uzdiže, pročišćava, i nadahnjuje. Svesnost je rezultat kontakta i razmene između svesnih bića. Kada ste u kontaktu sa nekim ili nečim što je istinito, čisto, uzvišeno, i vaša svesnost se time transformiše i raste samom prirodom tog kontakta. To je "misterij" inicijacije ili posvećenja. Ta "transmisija svetlosti" dešava se u situaciji takvog kontakta, kada sveštenik služi kao kanal ili simbol za personifikaciju uzvišenog stanja jedinstva sa Istinom, i pomaže vam da se i vi sami više otvorite za tu duhovnu stvarnost i dopustite uvek prisutnim blagoslovima da uđu u vaš život. Ova inicijacija se odvija putem jednostavnog rituala i meditacije koji se obavljaju zajedno sa sveštenikom ili sveštenicom, bez prisustva drugih osoba.

​

Mi nismo izolovana bića u univerzumu. Nalazimo se u stanju neprekidne komunikacije i odnosa sa univerzumom i svim bićima. Kaže se, da kada su drugi ljudi dobri prema nama, kada nam daju svoju ljubav i pažnju i imaju dobre želje za nas, da je to isto kao da primamo blagoslove od samog Boga. Ovaj čin svesnog izražavanja ljubavi i dobrih želja, kojim primamo određenu vrstu podrške i pozitivnog uticaja u svom životu, prisutan je u svim duhovnim tradicijama od davnina. Kada sveštenik spusti ruku na našu glavu da bi se pomolio za našu dobrobit, ili kada duhovni učitelj na istoku, u tradiciji indijske joge ili budizma, učini to isto, to je svesni čin ispoljavanja najdublje istine o životu i našoj istinskoj prirodi – da smo svi jedna porodica, i da je stanje Ljubavi između nas kao duhovnih pojedinaca naše osnovno, istinsko stanje. Razdori, svađe, netrpeljivost, osećaj odsustva ljubavi – nisu pokazatelj naše stvarne prirode, već pokazatelj toga da smo se odvojili od nje i dopustili "demonima" našeg uma da odnesu prevlast u našem životu.



Ceremonijalni čin blagosiljanja (inicijacija) je, stoga, čin potvrđivanja i osnaživanja naše stvarne prirode, cilja kojem trebamo stremiti u životu, i podrška u našim duhovnim naporima. Jer, tada naša meditacija i životna praksa (tj. pokušaj da etičke principe življenja unesemo u svoj život) nisu više neki naš izolovani, usamljeni pokušaj, pojedinačni napor koji možda neće uroditi plodom: sa primitkom blagoslova od sveštenika da počnemo i istrajemo u svojoj praksi meditacije, to postaje posvećeni poduhvat u kojem više nismo sami, već to postaje projekat koji je dobio "licencu", to postaje udruženi napor celog niza pojedinaca posvećenih realizaciji i ispoljenju naše istinske prirode kao dobrih bića koja vole jedno drugo, i koja žele i da daju i da prime Ljubav.



Zato inicijaciju, tj. primanje blagoslova za praksu gnostičke meditacije, smatramo izuzetno važnim korakom na ovoj Stazi. Ta jednostavna ceremonija povezuje nas sa celom tradicijom duhovnih pregalaca od praiskona do danas, i zaziva pomoć i blagoslove nevidljivih duhovnih pomoćnika u našoj meditacijskoj praksi.



Osim gnostičke inicijacije, kao prvog i osnovnog sakramenta ove duhovne tradicije, postoje i drugi sakramenti koje zainteresovani meditanti mogu primiti od sveštenika/sveštenice: sakrament euharistije – obreda zahvalnosti, sakramente posvećenja u đakonski i sveštenički red, sakrament isceljenja, ili sakramente posvećenja bitnih životnih etapa kao što su rođenje, brak ili smrt.

​
U ovoj duhovnoj tradiciji veruje se da su sakramenti, kada ih izvodi posvećeni sveštenik/sveštenica, kanali kojima se božanski blagoslov ili Svetlost priziva u život osobe koja prima te sakramente. Oni su svojevrsna "oruđa Svetlosti" kojima pomažemo, podržavamo i ubrzavamo svoj duhovni napredak.​